)
У Позоришту Атеље 212 вечерас на Малој сцени “ Петар Краљ “ је премијера представе ПОСАДИТИ ДРВО, Алексеја Житковског у режији Павла Терзића.
Превод: Новица Антић
Драматуршкиња: Јелена Мијовић
Костимографкиња: Драгица Лаушевић
Сценограф: Милош Тодоровић
Композитор: Божидар Подунавац
Организатори: Јелена Фатић / Бошко Радоњић
Инспицијент и суфлер: Миленко Адамов
Играју:
ОТАЦ: Бранимир Брстина
СИН: Марко Павловић
ЧУВАР: Стојша Ољача
СТРАЖАР: Никола Штрбац
У овој, како је сам писац одређује, „шали у једном чину“, отац, следећи традицију која налаже да сваки човек у свом животу мора да сагради кућу, подигне сина и посади дрво, опремљен садницом и лопатом води свог сина студента да обаве последњу ставку у низу- посаде дрво. Тај једноставан посао се, како то већ бива, закомпликује и покреће ланац непредвидивих догађаја. Вечни неспоразум између очева и синова, традиционалног и модерног, постаје апсурдан у додиру са стварним светом који је у међувремену постао лицемерни полигон на коме су старе идеале и уверења заменили профит и приватно власништво.
Посадити дрво је мала, духовита прича о великим и озбиљним стварима, која нас враћа на питање шта заправо значи саградити кућу, подићи сина и посадити дрво и да ли је испуњење формалног захтева овог начела довољно да се буде човек.
У Позоришту Атеље 212 вечерас на Малој сцени “ Петар Краљ “ је премијера представе ПОСАДИТИ ДРВО, Алексеја Житковског у режији Павла Терзића.
Превод: Новица Антић
Драматуршкиња: Јелена Мијовић
Костимографкиња: Драгица Лаушевић
Сценограф: Милош Тодоровић
Композитор: Божидар Подунавац
Организатори: Јелена Фатић / Бошко Радоњић
Инспицијент и суфлер: Миленко Адамов
Играју:
ОТАЦ: Бранимир Брстина
СИН: Марко Павловић
ЧУВАР: Стојша Ољача
СТРАЖАР: Никола Штрбац
У овој, како је сам писац одређује, „шали у једном чину“, отац, следећи традицију која налаже да сваки човек у свом животу мора да сагради кућу, подигне сина и посади дрво, опремљен садницом и лопатом води свог сина студента да обаве последњу ставку у низу- посаде дрво. Тај једноставан посао се, како то већ бива, закомпликује и покреће ланац непредвидивих догађаја. Вечни неспоразум између очева и синова, традиционалног и модерног, постаје апсурдан у додиру са стварним светом који је у међувремену постао лицемерни полигон на коме су старе идеале и уверења заменили профит и приватно власништво.
Посадити дрво је мала, духовита прича о великим и озбиљним стварима, која нас враћа на питање шта заправо значи саградити кућу, подићи сина и посадити дрво и да ли је испуњење формалног захтева овог начела довољно да се буде човек.